Popust!

Vitamin B-50/ 100 vege caps.

16.70 € sa PDV-om

Proizvodnja energije, metabolizam ugljenih hidrata
regulacija nivoa šećera u krvi podrška imunolškoj i nervnom sistemu
-ćelijski metabolizam 

B-50 – NOW FOODS.

U grupi vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinačnog vitamina B kompleksa, pored vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale bikove efekte bilo potpuno, jer djeluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih.

Apsorpcija B kompleksa pomaže vitamini C i E, mineralni kalcijum i fosfor, ometaju alkohol, kafu, velike količine šećera, stres, infekcije i pile za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se brzo uklanjaju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (time release), jer tako osigurava njihov stalni prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je:

– proizvodnja energije
– metabolizam ugljenih hidrata
– regulacija nivoa šećera u krvi
– podrška imunolškoj i nervnom sistemu
– ćelijski metabolizam

koža , noktiju i kose – razvijanje mišićne mase
– podrška zdravoj funkciji očiju, ljekova i sluzokože

Vitamin B-1Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja smiri na kvasac. Prvi put je izdvojen u godini 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrane. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvasa i mesa, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom su obično povećane trudnice, pušača, tokom bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može napraviti njegove zaloge i izbaciti ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno.

Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu karburata i masnih kiselina. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) sudjeluje u sticanju i iskorišćavanju energije, bez metabolizma energetskih nutrijenata ne bio bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus).

Vitamin B-1 je za pravilno finkiranje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih ćelija, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može imati pozitivan učinak na memoriju i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaj na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može biti podrška kod stanja kao što su:


anemija – Alchajmerova bolest i multipleks skleroza
– loša memorija i teškoće u učenju
– dijabetes (uz dijalizu)
– hepatitis
– postoperativni oporavak
– bolne menstruacije

Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoku temperaturu, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnice u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unosi u organizam. Njegova apsorpcija pomaže vitaminom B kompleksu, naročito B-3 i B-6, vitaminu C i fosforu, uništava alkohol, kafu, duvan, velike količine šećera, pile za kontracepciju i sredstva za umiranje.
Riboflavin je organizator neophodan za sastavljanje enzima koji kontroliše oksidno reducirane reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodika u sistemski transport elektrona u respiratornom lancu.Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiratoriji obezbeđuje ćelije za disanje i pravilno udvostručavanje. Kod nedostatka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što prisili ćeliju da izmene metabolizam i okrenu se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbjeđenja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i osigurala normalna respiracija, ćelijama su, pored vitamina B-2, neophodni i mineralni molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina).

Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održava visoku koncentraciju đubriva u eritrocitima, što omogućava da prožimaju svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba da se pripremi za pripremu gvožđa zbog toga što je u pitanju apsorpcija i iskorišćavanje hrane iz hrane, kao i priprema namenjenih trudnicama, pored B-2, koje treba dodati folnu kiselinu.
Vitamin B-2 je neophodan u procesu proizvodnje aminokiselina i masnih kiselina, pretvaranje ugljenih hidrata u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojih bi organizmi mogli funkcionisati. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer se povećava energija, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksi.

Usled ​​nedostatka riboflavine slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivne oksidativne sredstva. Da uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neaktivna funkcija vitamina B-2 u organizmu:

– olakšava glavobolje uzrokovane migrenama
– važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masnih kiselina i proteina
– pomaže u funkcioniranju jednog broja enzima u mozgu
– neophodan je za normalnu funkciju erytrocita
– štiti eritrocite i belančevine očne lučnice
– podstiče aktivnost vitamina B-6 i folna kiselina
– neophodan je za stvaranje antitela, koji podržava imunitet
– smanjuje razvoj katarakata i smanjuje očaj očiju
– važan je za dijabetičare jer su podložni nedostatku vitamina B-2
– važan kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknadivati ​​u velikim količinama
– bitan je za zdravlje kose i noktiju

Vitamin B-3Pod nazivom B-3 pojavljuje se dva oblika ovog vitamina, niacina ili nikotinskog kisela i njegova varijacija inozitol-heksaniacinata i niacinamida ili nikotinamida (među nikotinskim kiselinama). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masnoća i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, Termostabilan je i može sintetizirati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži protein), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B- 6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu.Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se i dalje sagoreva uz oslobađanje energije.

Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može izazvati crvenilo na koži. Razlikuje se i po primeni. Niacinamid se koristi kod problema sa arteritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (stimuliše sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se preporučuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Priprema koja ga obično nosi naznaku flush-free.

Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobođenju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveći nedostatak vitamina B-3 izaziva previše upotrebe alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima:

– deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamida)
– visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat)
zdravstvena podrška kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat)
– prevencija i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid)
– osteoartritis (niacinamid)
– izdržljivost , dodatna energija i sagorevanje masnoća kod sportista (niacin)
– jačanje imuniteta (niacin)
– visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat)
– detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat)
– depresivna stanja

Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koja nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuje se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i trajaju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebu za velikim dozama vitamina B-3 preporučuje oblik sa kontinuiranim razvaljivanjem ili oznakom bez ispiranja.

Vitamin B-5Pantotenska kiselina je hidrosolubilan vitamin, pozat pod imenom B-5 i deo B kompleksa. Otkrio ju je Rodžer Dž. Vilijams, pionir u upotrebi vitaminskih nutrijenata u prevenciji i liječenju bolesti, utvrđen je da B-5 može biti velika podrška u liječenju reumatoidnog arteritisa. Na visokim temperaturama i stajanju se uništava, pa je mnogo korisnije unositi dodatkomima ishrane. Neophodna je za funkcionisanje organizma jer predstavlja sastavni deo ćelije. Ime potiče od starogrčkog “pantothena” za značenje svuda, u svemu.Zaista, pantotenska kiselina se u malim količinama nalazi u svakoj hrani, au većim količinama u ribama, jajima, mleku i mlečnim proizvodima, integralnim cerealijama, povrću, kvascu, potom, avokadu, kikirikiju, braon pirinču, brokolju i povrću iz porodice kupusa, matičnom mleču itd.

Pantotenska kiselina je prekursor koenzima A (CoA), tj. neophodan je za njegovu sintezu, a koenzim A čini osnovu za mnoge hemijske reakcije koje se neprekidno odvijaju u organizmu. Neke od njih obezbeđuju energiju iz hrane, katabolizam masnih kiselina, amino kiselina i proteina, neke sinteze esencijalnih masti, fosfolipida, holesterola i steroidnih hormona, kao i sintezu neurotransmitera acetilholina i hormona melatonina. Metabolizam lekova, hemikalija ili toksina u jetri takođe zahteva prisustvo koenzima A.

Neka istraživanja su utvrdila da su iritacije na koži i gubitak boje dlaka povezane sa nedostatkom pantoten-kiseline. Zato se ona dodaje gotovo svim kozmetičkim preparatima, uključujući i šampone. Ova istraživanja navela je naučnike da istraže njen uticaj na liječenje akni, pa studija objavljena 1997. godine (Dr. Lit-Hung Leung) tvrdi da visoki dozi B-5 (5-10 g dnevno tijekom tri mjeseca) mogu liječiti akne i da utiču na smanjenje por. Dr Leung ukazuje na mehanizam kojim koenzim A reguliše hormon i masnu kiselinu, ali ukoliko nema dovoljno, CoA proizvodi samo androgeni, a zatim se masne kiseline izbacuju kroz lojne žlezde izazivajući pojavu akni. Ovo je jedina studija koja se bavi ovim problemom i nije potpuno potvrđena. Neka od dejstava pantotenskih kiselina su:

– podrška lečenju reumatoidnog arteritisa
– ubrzavanje zarastanja rana i ožiljaka (povrede, akne)
– podrška terapiji za smanjenje holesterola i triglicerida u krvi
– ima mala antiinflamatorno, antioksidativno i antiviralno dejstvo

Retko dolazi do izražaja deficijencije vitamina B-5, ali ako dođe do toga, što se zbog gladovanja, manifestira slično kao nedostatak bilo kog B kompleksa: tjelesnog, alergija, mučenja i vraćanja i abdominalnog bola.

Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci – piridoksin, piridoksin i piridoksamin – koji su blisko povezani i deluju zajedno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigericama, turčinama, tunjevinama itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubilo se oko 50% ovog vitamina.

Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, npr. Masnih kiselina, aminokiselina i gvožđa, njegov nedostatak u organizmu je jedan od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze.

Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja osnovni nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i miješanja. Neophodan je za stvaranje antibiotika i crvenih krvnih zrnaca, potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B-12 i magnezijuma, koji pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), uz uzimanje vitamina C i metionina u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: \ t

– doprinosi sprečavanju mnogih nervnih i kožnih bolesti
– sa vitaminom C deluje kao prirodni sastojak za umirenje i usporavanje
– smanjuje mučninu
– ima izrazito anaboličko dejstvo
– deluje kao prirodni diuretik, pojačava isceljivanje, ublažava suvoću usta
– ublažava grčeve mišiće

Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinskih ishrana i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih je smanjenje ili stagnacija mišića upečatljivo na nedostatak vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamenu u žuči i bubregu, depresiji i konjunktivitisu. Važno je da ga organizam ima dovoljno u dobi puberteta, ali može doći do zastoja u rastu. Apsorpcija vitamina B-6 pomaže linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, odmažu duvan, kafu i alkohol.

Nisu preporučene veće doze bez konsultacije lekare, a preko 500 mg dnevno se može uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba da uzimati pažljivo šifrira dijabetesa melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije drugih vitamina B kompleksa.

Vitamin B-12Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin djelotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripreme hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata u proteinskom protezu.

Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je dio terapije kod mnogih psihijatrijskih bolesti. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteinske pljuvačke i želudačnog soka – zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (staviti pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, smanjuju duvan, kafu, alkohol, lakat i probleme u funkcioniranju tiroidnih žlezda.

Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad mogu da se vide tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. Da mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, kidne i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivanja vegetarijanaca – jer su mu prirodni izvori džigerice, mesa, jaja, mleka – i kod ljudi nakon pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca zbog nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u proizvodnji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinom mlekom dobijaju dovoljno količine vitamina B-12, ali deci koje se hrane umjetnim mlekom zahtevaju dodatak ovog vitamina.

Najvažnije u vitaminu B-12 u organizmu su:

– pomaže očuvanju funkcije nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnanje)
– sprečava anemije vremena što stvara regeneriše crvene krvne žile
– učestvuje u detoksikacijskim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji
– pomaže normalan razvoj, razvoj i apetit kod
djece energetski metabolizam organizma
– ublažava premenstrualne i menstrualne teškoće

Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze se mogu uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba pažnju da ne poremeti balans drugih vitamina B kompleksa.

BiotinBiotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjim je uključeno u kompleks B. Neophodan je za normalan rast i funkcioniranje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu karjhidrata, masnih kiselina, proteina i aminokiselina. Pored toga, učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, što može ubrzati sintezu neke proteine ​​i stimuliše imunitet.

Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, itd. Preventiva je sedenje kose i balzama, daje zdrav izgled kože, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovodi se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina.

Suplementacija biotinom može biti korisna svakome, jer pomaže organizmu sa boljim iskorišćavanjem hrane za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajan kod dijete čiji je cilj gubitak telesne mase.

PABAPABA, paraaminobenzoeva kiselina se može sintetisati u tankom crevu, nalazi se u: lišću, jetri, jogurtu, kvascu i pšeničnim klicama. Pomaže stvaranje folne kiseline, obnavlja prirodnu boju kose, poboljšava elastičnost kože, koja se odlaže stvaranje bora, održava kožu glatkom i zdravom, sprečava nastanak ekcema.

PABA, pored toga što se klasificira kao antioksidant, uništava slobodne radove koji izazivaju oštećenje ćelije i uzrokuju njihovu brzu starenje i odumiranje, te može smanjiti tjelesnost, ograničavajući efekat depresije i smanjujući inflamatorni proces vezanih za osteoartritis, koji je često pratiti bolove. PABA je još učestvovala u stvaranju eritrocita, a oni su neophodni organizam za transport opekotina.

Folna kiselinaFolična kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogim vrstama hrane, posebno u lišću, po čemu je dobila ime folna kiselina, od lat. folium-list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što su spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., Ali ima iu džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visokoj temperaturi, svetlosti i kiselini, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina.

Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteini, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako je važna za iskorišćavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina sa vitaminom B-12 i B-6 može smanjiti rizik od kardiovaskularnih poremećaja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšavaju laktaciju, a njen nedostatak može dovesti do deformiteta ploda.

Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, posebno vitaminom B-12 i holinom.

HolinHolin je sastavni deo lipida koji sadrže ćelijsku membranu i neurotransmitere acetilholina. Otkriven je još u 19. veku, a tek 1998. godine je uvršćen u esencijalne nutrijente i uključen u kompleks B vitamina. Holin tehnički ne spada u B kompleks, ali se tu nalazi zbog svog veoma bliskog djelovanja sa vitaminima B, naročito folnom kiselinom (B-9) i kobalaminom (B-12), koji su u procesu prenošenja masnoće i održavanja zdravih funkcija srca i mozga .

Holin i njegovi metaboliti su neophodni za tri glavne fiziološke funkcije u organizmu: strukturni inegritet i signalnu funkciju ćelijske membrane, ulogu neurotransmitera tako da učestvuje u sintezi acetilholina i predstavlja glavni izvor metil grupe preko svog metabolita trimetilglicina (TMG) koji učestvuje u sintezi S-adenozila metionina (SAMe).

Holin se svrstava u lipotropike ili emulgatore masnoće i smatra se da može biti od koristi kao podrška terapijama za jačanje ljepote i visokog holesterola. Holin je podrška zdravoj funkciji mozga korist za sprečavanje gubitka memorije. Njegov nedostatak može doprinijeti degeneraciji jetre i krtosti arterija. Hrana koja obiluje fosfatidil holinom, iz kojeg dobija holin, je žumance, soja, goveđa, pileća i čureća džigerica, pirinač, kupus, karfiol i dr. Od dijetetskih dodataka, najbogatiji izvor holina je lecitin, koji se najčešće dobija iz soje.

InozitolInositol je deo B kompleksa. Značajan je za ishranu ćelija centralnog nervnog sistema i učestvuje u razvoju i održavanju zdrave funkcije mozga, i tesno sarađuje sa holinom u transportu i izbacivanjem masti iz srca i ljeta. Holin i inozitol zajedno sačinjavaju lecitin, lipid koji je neophodan za formiranje ćelijske membrane, koji ima lipotropno dejstvo i podržava apsorpciju vitamina A i B-1.

Inozitol je vitalan za rast kose (antialopecija faktor) i kao deo lecitina, zajedno sa holinom, može da učestvuje u preventivnom stvaranju i smanjenju holesterole. Postoje tvrdnje da ima umirujući efekat na nervni sistem, pa potencijalno može biti podrška terapijama depresije, panike napada, pa čak i prevencije Alzheimerjeve bolesti.

Nedostatak inozitola može imati za posledicu masnu degeneraciju jetre, ometanje u rastu i gubitak dlaka. Utvrđeno je i da je hipertireoza uvek nadgledana nedostatkom inozitola. Inozitol ima umirujuće dejstvo i može biti od koristi kod pojave ekcema.

Apsorpciju inozitola pomaže vitaminima B kompleksa, vitaminu C, fosforu i linolinoj kiselini, odmažu velike količine šećera, kafe, čaja alkohola i kukuruza. Estrogeni i sulfonamidi smanjuju koncentracije inozitola u organizmu. Inozitol se nalazi u citrusnom voću (osim u limunu), orasima, pirinču, cerealijama, integralnim namirnicama itd. Ljudi koji konzumiraju velike količine kafe mogu imati povećane potrebe za inozitom.