Mastika lek iz drevne Grčke

22.80 € sa PDV-om

Mastične gume, prirodne smole sa drveta Pistacia lentiscus u Grčkoj tradicionalno koriste mediteranske kulture za podršku gastrointestinalnom zdravlju. Izvor Naturals Mastic Gum Extract podržava zdravu stomačnu podlogu i može pomoći u ublažavanju digestivnog bola i tegoba u zeludcu!

Novije studije koje su u toku daju značaja Mastiki u borbi protiv kancerogenih oboljenja!

Pročitaj više u tekstu ispod,korištene medicinske informacije sa sajta:www.artemisinin.rs

Dali Mastika pomaže kod stomačnih tegoba?

Mastika sa Hiosa je smola koja je postala popularna u nekim prehrambenim suplementima i gumama za žvakanje za koje se navodi da pomažu u ublažavanju raznih stomačnih tegoba. Mastika se dobija iz grma biljke koja je član porodice pistaća. Iako ova grmovita biljka raste širom mediteranske regije, ona koja se gaji na grčkom ostrvu Hios ima jedinstvenu osobinu. Iz nekog nepoznatog razloga, kada se kora grma zaseče, pojavljuju se male  „suze“ smole. Ta smola se sakuplja, pere i suši na suncu dok ne dobije boju slonovače.

 

Mastika se milenijumima žvaće u području Mediterana, a guma za žvakanje od mastike bila je popularna u drevnim rimskim i jevrejskim vremenima kao osveživač vazduha. Mastika se koristi kao začin u mnogim tradicionalnim grčkim jelima i pićima. Međutim, njena medicinska svojstva privlače sve više pažnje poslednjih godina.

 

Bol i neprijatnost u stomaku i gornjem delu gastrointestinalnog trakta predstavljaju značajan problem u mnogim delovima sveta. Funkcionalna dispepsija je medicinski izraz koji se koristi kada je bol nepoznatog porekla. Drugi uslovi kao što su Kronova bolest i sindrom iritabilnog creva sve više se prepoznaju. Iako na raspolaganju postoje konvencionalni lekovi za ublažavanje simptoma, mnogi od njih su ograničeni u efikasnosti ili imaju neželjene efekte. Stoga se povećava interesovanje za biljne lekove kako bi se ublažile bolesti stomaka.

 

Dokazi da Mastika pomaže

Mastika sa Hiosa prvi put je ispitivana u savremenim medicinskim istraživanjima kao tretman protiv čireva u želucu. Kliničko ispitivanje sprovedeno 80-tih godina prošlog veka otkrilo je da mastika pruža više olakšanja ljudima koji imaju čir na želucu nego plasibo. Ovo istraživanje je sprovedeno pre otkrivanja uloge H. pylori bakterije u razvoju ulceracija i drugih stomačnih problema. Tokom devedesetih i dvadesetih godina, prikazano je da mastika sa Hiosa ubija H. pylori u laboratorijskim eksperimentima. To je dovelo do mnogih prehrambenih dodataka koji promovišu mastiku za zdravlje stomaka. Međutim, istraživanja kod miševa i mala pilot studija kod pacijenata nisu otkrile smanjenje H. pylori nakon uzimanja mastike sa Hiosa. Druga studija koja je upravo objavljena otkrila je da su neki ljudi sa H. pylori svoje infekcije iskorenili upravo korišćenjem mastike sa Hiosa. Međutim, oni koji uzimaju konvencionalne antibiotike imali su dvostruko veću mogućnost iskorenjivanja infekcije.

 

Drugim istraživanjem obuhvaćeno je skoro 150 učesnika a ono je sprovedeno kod pacijenata sa funkcionalnom dispepsijom. Učesnicima je nasumično dodeljeno da uzimaju kapsule mastike sa Hiosa ili plasibo u trajanju od tri nedelje. Tri četvrtine pacijenata koji su uzimali mastiku prijavili su značajno poboljšanje simptoma, što je skoro dvostruko veći broj pacijenata u odnosu na one koji su prijavili poboljšanja sa plasibom. Bol u stomaku bio je simptom kod kojeg je zabeleženo najviše poboljšanja, sa malo uticaja na refluks ili osećanje nadutosti.

 

Problematični aspekti mastike

U okviru kliničkih istraživanja nisu prijavljeni nikakvi ozbiljni štetni uticaji. Mučnina i dijareja su se dešavali, ali retko. Budući da je mastika grm iz porodice pistaća, svako sa alergijama na pistaće mora biti izuzetno oprezan prilikom upotrebe mastike.

 

Preporuke

Iako je reč samo o nekoliko prijavljenih kliničkih ispitivanja, izgleda da mastika sa Hiosa pomaže kod opštih stomačnih bolova. Ima i ljudi sa čirem u stomaku koji navode da su osetili primetno olakšanje tegoba prilikom korišćenja mastike sa Hiosa, ali istraživanja pokazuju  suprotne rezultate dok su konvencionalni antibiotici  efikasniji. Najčešći protokol koji se koristi u istraživanju je da ljudi uzimaju kapsule od 350 mg dnevno u toku tri nedelje. Istraživanjima su obuhvaćeni ljudi sa hroničnim stomačnim bolom, a ne akutnom gorušicom. Za one koji imaju stalni bol u stomaku, mastika sa Hiosa je sigurna opcija vredna pokušaja.

 

Mastika ili žvaka mastike se dobija od biljke Pistacia lentiscus koja uglavnom raste u Grčkoj. Nekoliko vekova u nazad ovaj preparat se koristi u tradicionalnoj medicini kao lek za mnoga stomačna oboljenja a u novije doba naučni timovi sa sih kontinenata su dokazali da uspešno leči i razne oblike stomačnih maligniteta kao i razne linije bakterija i gljivica koje dovode do mutacije normalnih ćelija.

Istraživanje mastike na malignitet

Sprovedeno je savremeno istraživanje u Grčkoj i  u Floridi  USA od strane dva stručna tima na malignitetima debelog creva. Njihova namera je bila da shvate kako Mastika ubija ćelije raka debelog creva a svoja istraživanja su obavljali u laboratorijskim uslovima. Ustanovljeno je da Mastika ima različit uticaj na kancerogena oboljenja i da njen uticaj zavisi od količine koja se unese u organizam. Što je veća količina i što je jači inezitet delovanja, automatski će biti i jači uticaj delovanja na kancer.

Kada je izloženost bila u dužini od 48 sati sa snagom Mastike od 25 mikrograma po mililitru maligne ćelije su ostale vezane za ekstracelularnu membranu, ali već kad je snaga mastike bila povećana na 50 mikrograma po mililitru, oko 50% kancerogenih ćelija je bilo skinuto sa membrane a kad je koncentracija mastike unešena u ogranizam bila 100 mikrograma po mililitru, 100% malignih ćelija je odstranjeno sa uzorka.

Mastika i malignitet

U poslednjih nekoliko godina sve je veća koncentracija pozitivnih uticaja Mastike i slučajeva uništavanja raznih tipova humanih maligniteta. Masitikaili smola od Mastike pripada biloškoj grupi Tritepenoida koji su posebno odgovorni za njene antikacerogene osobine.  Mastika može biti efikasna poput nekih anti-neoplastičnih legova zahvaljujući ovim jedinjenjima.

Znatan broj istraživanja je obeležio maligna oboljenja na koje utiče Mastika a vremenom se ova lista širi. Malignitet prostate, debelog creva,  rektuma, leukemija i malignitet pluća su oboljenja na koja mastika ima antikancerogeni uticaj.

U 2005 je naučni tim predvođen sa dr. Balan otkrio da mešavina tečnosti uglovodonika i mastike promoviše apoptozu u HCT116 kancerogenim ćelijama humanog kancera debelog creva.

U ovom istraživanju, Balan i drugi su potvrdili da rastvor etanola i mastike  ometaju širenje i rast HCT116 humanog raka debelog creva. Ustanovljeno je da koncentracija od 200 milikrama po kilogramu dnevno u roku od 4 dana ( podeljeno u tri dnevne doze) je smanjila razvoj tumora za 35% a efekti ovog tretmana su utvrđeni sa efektom koji je aktiviran 35 dana kasnije. Naučnici su dokazali da Mastika ima anti-maligno delovanje kod kancera debelog creva.

Aktivnost protiv maligniteta

Ukratko, studije su otkrile da guma Mastike ima veoma učinkovito delovanje protiv aktivnosti maligniteta poput nekoliko tipova ljudske neoplazije, prostate, debelog creva, pluća, pankreasa i hematoloških maligniteta. Ovo je objavljeno u najnovijem  izveštaju sekcije za sudsku medicinu i toksikologiju, medicnskog fakulteta Univerziteta u Atini. Današnja statistika o antitumorskim aktivnostima mastike i njenih kompozita je prikazana u narednom tekstu i rezultati su izvedeni iz iste. U ovom izveštaju naučnici su se fokusirali na molekularne procese koji su utiču na direktne i indirektne uticaje koji su povezani sa malignitetom.Komponente koje imaju svoje mestu u hemijskoj klasi Triterpendoida predstavljaju jedinjenja koja imaju najvećeu ulogu u antimalignim akcijama mastike. Uticaj mastike i njenih sastojaka su:

1). Nuklearni faktor kapa-Beta: proteinski kompozit koji reguliše kopiju dezokiribonukleinske kiseline. Neadekvatna regulacija nuklearnog faktora kapa-Beta dovodi do razvoja maligniteta.

2). Savladavanje JAK-STAT staze – ovaj put je veoma bitan u razvoju ćelija raka.

3). Inhibicija vaskularnog endotelnog faktora rasta –  povećava razvoj krvnih sudova. Mesanjenjem količine novi hrvnih sudova se smanjuje dotok hranljvih komponenata i razvoj tumora.

4). Smanjenje glutationa

Zaključak

Možemo da zaključimo da je mastika veoma uspešan antikancerogeni agens koji može da ima veoma bitnu ulogu u kombinovanim terapijama sa drugim antikancerogenim preparatima takođe u skorijoj budućnosti treba očekivati nove informacije iz najnovijim medicinskih ispitivanja. Jedno za sada možemo zaključiti, ovaj preparat koji je dugi niz godina korišten u tradicionalnoj medicini je ponovo dobi šansu kroz otkriće njegovog uticaja u lečenju kancerogenih oboljenja.